Izbornik Zatvoriti

Digitalna bezbednost i digitalno nasilje nad decom i odraslima

Udruženje “Bezbedno dete” u Vlasotincu je u ponedeljak, 12. jula, održalo radionicu za korisnike Dnevnog boravka i njihove pratioce pri Centru za socijalni rad u Vlasotincu.



Tema naše radionice bila je digitalna bezbednost i digitalno nasilje nad decom i odraslima.
Koordinatorka udruženja, profesorka Jelena Djokić, je sa članovima udruženja govorila o ovom problemu koji je sveprisutan u današnjem vremenu.
Tema kojom smo započeli našu radionicu bila je paralela u odnosu između dece i “privatne okoline” ili dece i škole. Govorili smo o neuskladjenosti i neprihvatanju, i problemima sa kojima se dete susreće na svom životnom putu u raznim životnim dobima. Od najranijih školskih dana, pa sve do kasnih tinejdžerskih.



Potom smo pažnju preusmerili na razgovor o digitalnoj bezbednosti i pitanjima da li su deca upoznata sa pojmom nasilje na internetu i problemima sa kojima može da se susretne prilikom korišćenja bilo kojih društvenih mreža.
Korisnike smo pitali da li imaju neku od društvenih mreža i kako provode vreme na internetu. Većina poseduje samo Viber aplikaciju, jer im je, kako kažu, najsigurnija. Neko koristi i Facebook ili YouTube, kako bi slušao muziku ili gledao neke zanimljive sadržaje. Jedan od korisnika se jasno izjasnio da je Facebook jako štetna i nesigurna aplikacija, i da je samo koristi preko naloga članova porodice uz njihov nadzor. Takođe, imaju razvijenu svest o štetnosti i opasnosti internet aplikacija, mogućnosti njihovog lociranja, ili slanja nepristojnih, pretećih poruka.



Pitali smo ih da li bi prihvatili sve zahteve za prijateljstvo i kako prave razliku da li je neko “mogući prijatelj” ili pretnja. Deca su svesna toga da na internetu i društvenim mrežama postoje ljudi sa lažnim profilima i da mogu lako da upadnu u nevolju. Naravno, jako smo ponosni što su naša deca obaveštena o tome od strane članova iz Centra za socijalni rad i njihovih ličnih pratilaca. Govorili smo o profilima ljudi na društvenim mrežama i o tome da je većina njih zapravo “maska predatora”, a naša deca samo lak plen. Tom prilikom je i jedan korisnik podelio svoju “facebook priču” sa nama, a mi iz toga zaključili da prvo dobro treba upoznati osobu sa kojom stupamo u bilo kakav odnos, da li prijateljski ili partnerski. Na sreću, sve se dobro završilo, a moglo je, kako se to danas dešava, da dete napusti dom i više se, nažalost, nikad ne vrati.
Govorili smo o prepoznavanju “potencijalnog napadača”, o njegovim namerama, fizičkom izgledu, o osobinama. Da oni lako mogu da nas zavaraju svojim prijatnim izgledom, materijalnom stabilnošću, pažnjom, zaštitom, poklonima, ali da iza svega toga stoji zapravo jedna posve druga osoba, čije namere s početka kontakta nama ostaju nepoznate, ali vremenom isplivaju na površinu. Da zaista mogu da prodju i meseci, i godine, kako bi žrtva bila analizirana i nakon toga napadnuta.



Pitanje koje se samo nametnulo je i kako prepoznati dete po izrazu lica ili ponašanju da se nalazi u problemu ili se sa nečim bori. Karakterno su svaka deca različita, ali vam svakako vaša deca daju jasne signale kada se nešto loše dešava, treba samo dobro čitati svoje dete. Naravno, pristupiti odgovorno i razgovarati sa svojim detetom.
Danas se u svetu, pa i kod nas, susrećemo sa problemom pedofilije, koja je zaista uzela maha, a poslednjih par godina čak i jako zabrinjavajuće. Često su to ljudi iz naše okoline koji nam se zaista čine “normalnim ljudima”, a zapravo su osobe sa poremećajem ličnosti kojima nije mestu da slobodno, bez ikakve pratnje nadležnih organa, šetaju ulicom i time ugoze dete. Svakako, pažnju treba usmeriti ka tome da svako dete, i roditelj, obrati pažnju na svoju okolinu, svoje društvo i da pažljivo bira one sa kojima provodi vreme, odaje tajne i svoje lične podatke ili ostavlja imovinu na čuvanje.



Bitan deo radionice posvetili smo i problemu nestanka dece i odraslih. Kada je reč o nestanku dece, nekako, stičemo utisak da smo složniji, dok se za problem nestanka odraslih ta inicijativa dovodi u pitanje. Razloga je podosta, od toga da nestanak odraslih pripisujemo bolesti, neodgovornosti, ili prosto zanemarimo činjenicu da neko odrastao ne može da vodi računa o sebi. Po statistikama, na godišnjem nivou je sve više nestalih odraslih ljudi.
Govorili smo o tome šta znači voleti nešto ili od nečega strahovati. Mržnju smo izostavili, jer smatramo da mržnja kao osećanje zaista ne treba da postoji u našoj svesti. Gde smo nakon razgovora sa korisnicima, dobili jasne odgovore da svi oni, izad svega, vole svoju porodicu, užu i širu, svoje prijatelje, vreme provedeno sa njima, kao i svoje lične pratioce i članove Centra za socijalni rad. Tom prilikom su i pojedini korisnici osetili potrebu i u nama pronašli kvalitetne slušaoce, te podelili svoje životne priče. Hvala svakom korisniku što je u nama prepoznao ljude od poverenja i ljude kojima zaista mogu svi korisnici Dnevnog boravka da se obrate za bilo kakvu vrstu pomoći. Što se tiče pojma strah, za korisnike je on uglavnom vezan za bolest, nestanak ili gubitak članova porodice. Što nas navodi na zaključak, da je svima njima potrebna ljubav i podrška. Zato se Centar za socijalni rad, a ujedno i mi, trudimo da im pružimo ono što je zaista potrebno i vredno, a to je ljubav i pažnja.



Takodje, članovima Centra za socijalni rad i njihovim korisnicima smo predočili ciljeve i metod rada našeg udruženja i upoznali sa onim čime se mi bavimo na našem putu istine. Predstavili smo sve članove udruženja i njihove zasluge pri svakoj akciji koju sprovodimo. Udruzenje pruža i psihološku pomoć u vidu razgovora i uključuje se u rešavanje svih problema korisnika. Naše se udruženje bavi i organizacijom raznih humanitarnih akcija i dešavanja, ali smo i naše drugare obavestili o tome da se uvek odazovemo svakoj humanitarnoj akciji koja postoji na nivou države.
Nedelju smo započeli radno i u prijatnom i kvalitetnom društvu. Zadovoljstvo nam je što smo ugostili članove Centra za socijalni rad, kao i korisnike Dnevnog boravka za decu sa posebnim potrebama. Potrudićemo se da se naša saradnja održi i nastavi, i da zajedničkim snagama pružamo podršku, pre svega, jedni drugima, a potom i svima onima kojima je pomoć preko potrebna.
Ponedeljak je ostao za nama, a mi smo ga završili dobrim i novim idejama za dalje ostvarivanje naših ciljeva.


BEZBEDNO DETE - VLASOTINCE