Deca su ogledalo roditelja
Sve više je u društvu rasprostranjena teorija o pravilnom vaspitavanju dece. Postavlja se pitanje, na koji način pravilno i valjano vaspitavati svoju decu.
Međutim, poznata nam je sveprisutna floskula, da ono što važi u teoriji, nije nužno važno i za praksu.
Složićemo se da je svako dete posebna priča za sebe i jedinstveni primerak svoje vrste, a svaki roditelj, različiti učitelj.
Deca su poput sunđera! Od najranijih dana oni opažaju i preslikavaju sve što rade njihovi roditelji ili staratelji, i od njih uče i dobre i loše stvari, u zavisnosti od toga šta ispred sebe opažaju. Deca prate svaki pokret, upijaju svaku reč i na kraju postaju projekcija ili ogledalo svojih roditelja. Oponasanje roditelja je prisutno od samog početka odrastanja, deca oponašaju mane, oponašaju vrline. Dakle, sve oblike ponašanja koje zapažaju kod svojih roditelja.
Kada je u pitanju najmlađi uzrast deteta, vizuelni efekat je jači i efektniji nego li sama reč. Kako svako dete vizuelno percipira i projektuje sliku ispred sebe, oni postaju verne kopije svojih roditelja. Zato svaki roditelj treba da obrati pažnju i kontroliše svoje ponašanje i svoj način izražavanja, kako bi dete imalo pravi primer ispred sebe, a vi u detetu prepoznali svoj dobar produkt.
Glavni zadatak svakog roditelja je da se fokusira na sopstveno “ja” , svoj život i probleme, kako bi dete moglo zdravije da raste. Vaspitavanje dece nije jednosmerna linija, jako je važno posvetiti se prvo sebi i rešiti sve svoje nedoumice i probleme, kako kasnije ne bi iste te probleme usadili detetu kao “urođene”.
Vi ste odgovorni za vaše dete! Vi utičete na njegov pogled na svet, odabir društva, na stanje svesti, kao i na njegova osećanja i mnoge druge stvari. Vi oblikujete svoje dete! Stoga se potrudite, ukoliko je to moguće, da deci pružite dobar primer.
Dete samo reprodukuje sve što mu se plasira. Obratite pažnju onda na sadržaje koje mu plasirate. Jer, roditelji su ključan faktor u odrastanju deteta i formiranju njegove ličnosti.
Međutim, postoje i stvari koje nikada ne biste smeli da prezentujete pred detetom. A to su svakako loši obrasci ponašanja i loše navike. Jer, biće prekasno naknadno ga vaspitavati, ako dete vremenom stekne “urođene loše obrasce ponašanja”.
Iako je svaki roditelj, nadamo se, svestan kakav oblik ponašanja je ispravan, nije zgoreg izdvojiti one najbitnije negativne stvari. Pred decom se ne sme psovati, nije dobro koristiti pogrdne reči u komunikacija sa drugima, vredjati druge, biti sebičan, ulaziti u nepromisljene rasprave, lagati i varati, bez poštovanja se ophoditi prema drugima i prema sebi. Takođe, veliki udeo u vaspitavanju deteta ima i to kakve sadržaje prati svaki roditelj preko interneta, televizora, koju vrstu muzike sluša, koje knjige čita i da li uopšte čita. Potom, da li su roditelji sportisti ili uživaju u celodnevnom izležavanju, da li su kimunikativni i otvoreni ili su onakav tip roditelja koji će čitavog života tugovati i omalovazavati sebe i svoj život. Dete sve vidi!
Dete raste sa rođenjem predodredjenim osobinama, ali odrastanjem usvaja vrednosti i odnose koje nosi iz porodice u koju odrasta. Roditelji zaboravljaju na činjenicu da deca usvajaju svaki oblik ponašanja. Pa tako, decu “naučimo” svojim strahovima, opterećujem ih svojim očekivanjima, na njih projektujemo svoja nezadovoljstva ili neostvarene želje i slično.
Neadekvatno ponašanje dece odraz je disfunkcionalnih odnosa u porodici. Vaš odnos, brak ili zajednički život, zaista utiču na formiranje ličnosti deteta.
Takodje, veliki udeo ali ne i glavni, u vaspitavanju deteta imaju, pre svega, vaspitači, učitelji i nastavnici, koji svojim učenicima predstavljaju, svako za sebe, najbolje modele ponašanja i deci sem znanja, pružaju i pozitivne primere i modele ponašanja.
Tačno je i to da deca iz škole donose i usvajaju razne negativne oblike ponašanja, ali na roditeljima je da sve to isprave. Zato, pratite svoje dete i pokušajte da na njegovom licu prepoznate potrebu, da ga naučite pravim vrednostima i od njega stvorite i oblikujete kvalitetnog čoveka.
Ponašanje se uči posmatranjem!
Ako je vaše dete nevaspitano, agresivno ili nekulturno, loš prijatelj ili djak, to je direktan odraz vas samih. Jer, ni jedno dete se ne rodi da bude loš čovek ili loš djak, već te osobine stiče odrastanjem i u okolnostima koje ga čine takvim.
Definišite i odredite granice svom detetu!
Deca su imitator svog okruženja, pa zato se potrudite da to okruženje bude što prijatnije za odrastanje!